Analitičari veoma zabrinuti: AKO FINSKA UĐE U NATO, OVO MOŽE BITI VELIKI PROBLEM! (MAPA)

Foto ilustracija

Rusija smatra da će ulazak Finske i Švedske u NATO promeniti celokupnu bezbednosnu situaciju, “pošto je alijansa neprijatelj Rusije”, kako je sredinom maja rekao prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski.

Ako dve zemlje uđu u alijansu kako se očekuje, bezbednosna mapa Evrope izmenila bi se na način koji se prethodno smatrao nezamislivim i koji će možda imati velike posledice po Rusiju.

Sama odluka o prijavljivanju mogla bi naglo da promeni ukupnu stratešku situaciju.

Sa Turskom na jugu NATO bloka i baltičkim državama koje zauzimaju sredinu istočnih linija alijanse, prisustvo Finske i Švedske na severu bi označilo upravo onu vrstu velikog saveza od kojeg strahuje ruski predsednik Vladimir Putin.

Ironično, želeći da napadom na Ukrajinu spreči širenje NATO alijanse, Putin je invazijom, u stvari, doveo do njenog povećanja.

Ruski “Gasprom” je već zavrnuo gas Finskoj, iako se ne očekuje da će je to mnogo “zaboleti”.

TEKTONSKE PROMENE! The Coin Republic: Kina pozvala Rusiju da podrži plan za uvođenje juana kao svetske valute?

Više zabrinjavaju druge “mere” Rusije.

Neki analitičari su zabrinuti da Rusija postavlja teren da zapreti razmeštanjem nuklearnog oružja blizu finske granice.

Ali, i švedski i finski zvaničnici odbacuju takvu mogućnost, navodeći da Moskva već ima nuklearno sposobne projektile u svojoj Kaljiningradu svega 300 kilometara dalje.

Rojters je u aprilu preneo da je Rusija, sa kojom Finska deli granicu od 1.300 km, saopštila da će u slučaju zelenog signala za NATO iz Stokholma i Helsinkija rasporediti svoje nuklearno oružje i hipersonične rakete u svojoj baltičkoj enklavi Kalinjingrad, stišnjenoj između Letonije – takozvane “Ahilove pete” NATO – i Poljske.

Dok bi se najveće švedsko ostrvo, Gotland, moglo naći na liniji fronta u slučaju potencijalnog sukoba između Rusije i Švedske, i Finska ima teritoriju koja bi se mogla naći “na nišanu” Moskve nakon izražavanja želje za prijem u NATO.

Olandska ostrva i Sajmenski kanal

Rusija bi mogla dovesti u pitanje status Olandskih ostrva, autonomnog demilitarizovanog arhipelaga između Baltičkog mora i Botnijskog zaliva na udaljenosti od Gotlanda oko 530 kilometara severno, kao i Sajmenskog kanala, kojim je jezero Sajma povezano sa Viborškim zalivom Baltičkog mora u Rusiji.

FOTO: GOOGLE MAPS / SCREENSHOT

Kanal je dug skoro 43 km, od čega je 23 km na teritoriji Finske a oko 20 na teritoriji Rusije.

Stalni predstavnik Rusije u Evropskoj uniji Vladimir Čižov rekao je krajem maja da će se finskim članstvom u NATO otvoriti dva specifična teritorijalna pitanja.

– Što se tiče Finske, odmah imam pitanje po dva aspekta – rekao je on “RIA Novostima” upirući na Olandska ostrva koja leže u Baltičkom moru između Švedske i Finske, te Sajmenski kanal koji vodi od Lapenrante u Finskoj do Viborga u Rusiji.

Šta će se dogoditi sa tim sada? Moraćemo da (čekamo i) vidimo – istakao je Čižov.

Bivši deo Ruskog carstva

Finska i Švedska su istorijski vojno nesvrstane.

Švedska nije ratovala preko 200 godina, dok je Finska potpisala sporazum sa Sovjetskim savezom 1948. koji je uključivao vojno izolovanje Helsinkija od Zapadne Evrope.

Zanimljivo je da su “sporne teritorije” Finske, Olandska ostrva i Sajmenski kanal, povezane sa Ruskim carstvom.

NEMAČKI MEDIJI: Nedolazak Lavrova moćna lekcija iz geografije (INFO)

Rusija je nakon pobede u Finskom ratu 1809. dobila Finsku i Olandska ostrva, koja su pre toga pripadala Švedskoj, te 1832. počeli izgradnju tvrđave Bomarsund na ostrvima koju su više od dve decenije kasnije osvojili Francuzi i Britanci za vreme Krimskog rata.

Sporazumom u Parizu 1856. Olandska ostrva su postala demilitarizovana.

Na njima danas većina stanovnika govori švedski kao prvi jezik, njih oko 92 odsto, a mnogi se smatraju etničkim Šveđanima.

Što se tiče Sajmenskog kanala, nakon što je Finska ušla u sastav Ruskog carstva, ideje o gradnji plovnog puta kojim bi se ojačale trgovinske veze sa ostatkom Rusije su zaživele.

Izgradnja kanala je počela 1845, a radovi su završeni četiri godine pre roka. Kanal je svečano otvoren 1856.

Skynews, Milijana Milikšić, blic