Dok Nemačka, tradicionalno ključni američki saveznik u regionu, ostaje ključna osovina kao logističko čvorište, beskrajne debate Berlina o tome kako da oživi svoju vojsku i nedostatak strateške kulture ometaju njegovu efikasnost kao partnera, rekao je zvaničnik.
Dok Nemačka nastavlja da raspravlja o detaljima onoga što naziva „Zeitenwende“, ili strateškom prekretnicom izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu, Poljska već pravi značajna ulaganja.
Kada je prošle nedelje zalutala raketa pala u poljskom pograničnom gradu ubivši dve osobe, neki evropski lideri su bili zabrinuti kako će reagovati poljska desničarska vlada, naročito zbog mogućnosti da je Rusija naredila napad
Dugogodišnje nepoverenje Poljske u sve što je rusko i duboka antipatija aktuelne vlade prema Moskvi izazvali su zabrinutost od Brisela do Berlina da bi Varšava mogla da učini nešto brzopleto.
Međutim, umesto da izgubi živce, Varšava je bila stoična, stavljajući svoje oružane snage u pripravnost, a istovremeno je držala svoj barut suvim dok se ne razjasni šta se dogodilo.
Zaključak je da je to bila raketa protivvazdušne odbrane koju je ispalila Ukrajina da bi se zaštitila od ruskog napada, koja je zalutala.
Taj mirni odgovor je rođen iz jednostavne činjenice: Poljska ima nedvosmisleno najbolju vojsku u Evropi. I samo će postati jača, piše briselski „Politiko“.
Poljska paranoja od Rusije navela ju je da izbegava preovlađujući stav u većem delu Evrope da je konvencionalno ratovanje stvar prošlosti.
Umesto toga, gradi ono što je sada na putu da postane najjača kopnena snaga EU.
– Poljska vojska mora biti toliko moćna da zbog svoje snage ne mora uopšte da dođe u situaciju da se bori – rekao je premijer Mateuš Moravjecki uoči dana nezavisnosti Poljske.
To je promena koja je odjeknula kod neizostavnog saveznika Poljske – SAD.
– Poljska je postala naš najvažniji partner u kontinentalnoj Evropi – rekao je visoki zvaničnik američke vojske u Evropi, navodeći ključnu ulogu koju je Poljska igrala u podršci Ukrajini i jačanju odbrane NATO-a na Baltiku.
Poljaci imaju mnogo pozitivniji stav prema svojoj vojsci od Nemačke, jer su morali da se bore za svoju slobodu.
U vojnim krugovima niko ne dovodi u pitanje kvalitet poljske vojske – rekao je Gustav Gresel, bivši austrijski vojni oficir i stručnjak za bezbednost koji je sada u Evropskom savetu za spoljne odnose.
Međutim, da li će se poljska vojna moć pretvoriti u politički uticaj u Evropi, to je druga stvar.
Do sada se to nije dogodilo, velikim delom zato što centrističke snage koje dominiraju EU nemaju poverenja u poljsku vladu, koju kontroliše nacionalistička Partija prava i pravde (PiS).
Iako niko ne dovodi u pitanje ambiciju poljske potrošnje, neki se pitaju o njenoj izvodljivosti i političkim motivima koji pokreću ovaj pritisak.
Do 2035. zemlja ima za cilj da potroši 524 milijarde zlota na vojsku.
– U redu, potrebni su nam tenkovi i haubice, ali da li nam je potrebno toliko sa strateškog i operativnog stanovišta?
Nije jasno zašto je ministarstvo iznenada objavilo sve te dogovore – rekao je penzionisani vojni general Stanislav Kozej, bivši šef Biroa za nacionalnu bezbednost Poljske.
Imajući u vidu važnost bezbednosti za poljsko biračko telo, mnogi sumnjaju da PiS ulaže u vojnu s ciljem da se nađu nacionalni izbori sledeće godine, jer stranka gubi na snazi u anketama javnog mnjenja.
Ivana KešanskiBlic
