Koliko suza smo prolili za ovim momcima, a koliko su nam i radosti doneli. Ostaće zapisano za sva vremena kako je jedna mala Srbija bez najveće zvezde i najboljeg na svetu došla do finala. Epskog finala.
Nemačka je postala prvak sveta. Kapa dole. Prebili su nas. Možda nam nije bilo suđeno, ali ovi momci, ovi ratnici, naši Obilići su pokazali kako se bori za srpsku trobojku. Do koske. Do poslednje kapi krvi. Do suza.Na kraju plačemo jer smo jedno srce, duša i glava.
Nije nas htelo, a tako smo ga želeli. I ovo je samo jedna od životnih, a sportskih lekcija koje smo morali na teži način da naučimo.
Kažu da se tako postaje bolji čovek.
Finale je krenulo katastrofalno… Ognjen Dobrić je doživeo tešku povredu zgloba posle 2 minuta i 20 sekundi igre kada je zgazio na nogu Danijela Tajsa nakon čega je završio na parketu.
Posle nekoliko trenutaka, lekari su došli do njega, a košarkaš koji je na ovom Mundobasketu radio važan posao na obe strane parketa, praktično je iznet sa parketa u svlačionicu. Na startu druge deonice vratio se na klupu za rezervne igrače, međutim nije ulazio u igru.
Umesto njega u igru je ušao Vanja Marinković koji je poenterski odlično ispratio Bogdana Bogdanovića u prvom delu. Imao je devet poena, a kapiten Orlova 15.
Opet je, očekivano, imao ulogu glavnog igrača Bogdanović. U prvom poluvremenu je stigao do 15 poena, a na drugoj strani poen manje imao je Denis Šruder kao i Franc Vagner koji je samo u prvom poluvremenu šutnuo devet slobodnih bacanja.
Bilo je i priče sa sudijama i puno loših odluka, a poluvreme je završeno rezultatom 47:47.U drugom poluvremenu videli smo veliku nervozu naših košarkaša i to opravdanu. Nekoliko katastrofalnih odluka sudija direktno su uticale na rezultat.
Kada su se Orlovi pobunili, dosuđena je tehnička greška, pa je Nemačkoj dodatno olakšan put ka dvocifrenoj prednosti. Nemci su se tada dodatno opustili, pa su u poslednju deonicu ušli sa 12 poena prednosti.
Kurir
