ISKRENO! „Slavim slavu, ali goste više NIKAD NEĆU ZVATI i nek se ljute prijatelji…“

ISKRENO!
Foto ilustracija

Navodno, jedna mlada žena koja je odlučila da obeležava slavu, donela je odluku da ne poziva goste. Ovo je njeno iskustvo

U mojoj familiji se slava nije proslavljala, kako zbog toga što nikada nismo bili preterano religiozni, tako i zbog specifične kombinacije okolnosti.

Tek kada sam počela da idem u školu i nastavnica je počela da beleži naše slave kako bismo tog dana mogli da budemo odsutni iz škole, shvatila sam koliko ljudi to ozbiljno uzimaju.“

Ipak, sve mi je to bilo nepoznato jer sam retko posećivala slave, sve dok nisam upoznala mog sadašnjeg supruga.

Njegova familija je veoma religiozna, poznaju sve običaje i drže do njih.

Kada smo se mi oženili, preuzeli smo slavu od njegovog oca i usred preseljenja i haosa, počeli smo da pripremamo sve za proslavu.

Njegova porodica je veoma pobožna, poznaju sve običaje i drže do njih.

Kada smo se mi venčali, preuzeli smo slavu od njegovog oca i usred selidbe i haosa, počeli smo da pripremamo sve za slavlje.

Moja svekrva mi je pričala kako su oni spajali stolove, pekli hranu danima,a gosti su se samo smenjivali

dok je svekar samo dodavao obaveze na listu (meni nepoznatih i čudnih) običaja.

Nisam znala šta me je snašlo…

Naravno, noć pred slavu nisam ni spavala, a jedva sam stigla da se okupam i našminkam pre nego što su prvi gosti stigli.

Samo što bih se pozdravila sa njima, počela bih da iznosim jelo za jelom, pa sklanjala i prala za njima, a onda sve ispočetka za sledeću grupu.

Ceo dan sam bila na nogama i trčala iz kuhinje u dnevnu sobu, ni sa kim nisam stigla normalno da popričam ni da sednem,

a pri tom su svi odmah posle jela ustajali i išli na sledeću slavu.

Neki čak nisu ni stigli da jedu, već su samo isprljali tanjire, jer su došli „čisto da nas ispoštuju“.

Naravno, posle svega sam radila do kasno u noć,

jer sam morala sve da sklonim i očistim kako bi sve bilo spremno za neke goste koji su se najavili za drugi dan.

Kada je sve prošlo, sela sam sa dragim i objasnila mu da ja ne mogu i neću da prolazim kroz sve to svake godine.

Foto ilustracija

Bar da sam i ja uživala sa svim tim nama dragim ljudima, da sam stigla da sednem,

da popričam sa njima, da probam hranu koju sam pripremala…

Ali ovako, da bi se oni smenjivali kao na pokretnoj traci, a meni duša izašla na nos… Nema šanse!

Zato sada obeležavamo slavu tako što pripremimo taman dovoljno hrane, kao za porodični ručak,

a ne za feštu od nekoliko dana, kupimo taman dovoljno pića i spremimo taman dovoljno slatkiša.

Pozovemo najužu porodicu, zapalimo sveću i očitamo molitvu, pa uživamo natenane u jednom lepom i mirnom danu.

Ja smatram da tako i treba i nikada više ne bih prolazila kroz ono kroz šta sam prošla prve godine.

Možda su se neki naši prijatelji uvredili zbog toga što ih više ne zovemo i možda ne razumeju naše razloge,

ali to je naš izbor i nećemo se predomisliti!

 

PODELITE TEKST:
fb-share-icon