Pegi nikad nije dobila telegram, nikada joj niko nije zakucao da vrata, pozvao telefonom, ili na bilo koji način objasnili šta se desilo sa njenim suprugom. I tako punih 68 godina.
Pegi Haris iz Vernona u Teksasu (SAD), udala se za svog dečka Bilija davne 1944. godine.
Uživali su u braku samo šest nedelja, a Bili je tada kao pilot regrutovan u vojsku i poslali su ga u Evropu, kako bi se borio u Normandiji.
„Bili i ja smo bili venčani samo šest nedelja, ali ja sam odlučila da to bude za ceo život“, kaže Pegi.
Otišao je na poziv 17. jul 1944. godine i nikad se nije vratio.
Prvo se vodio kao nestao, a zatim da je živ i da se vraća kući, a onda je njegova supruga dobila pismo da je ubijen i sahranjen.
A onda i novo pismo da je sahranjen na drugom groblju.
A potom i da to uopšte možda i nisu njegovi ostaci.
Meseci su prolazili, a onda se pretvorili u godine, pa potom i u decenije.
„Pisala sam svima i pitala za bilo kakve informacije o mom suprugu.
Poslednji put pisala sam kongresmenu 2005. godine. Dobila sam odgovor da je i dalje nestao“, priseća se Pegi.
Uvidom u vojničku evidenciju njihov rođak ga je konačno pronašao!
Nekoliko vojnika koji su se vodili kako nestali bili su sahranjeni u Francuskoj, u Normandiji. Upravo tu se krio odgovor svih 68 godina.
Pegi od tada 10 puta godišnje šalje cveće na njegov grob.
„Za njegov rođendan, godišnjicu venčanja, Božić i još neke nama važne datume.
Kada ljudi razmišljaju o kraju, shvate da nisu prošli kroz ovako nešto“, kaže Pegi, koja je inače poslednja udovica koja obilazi ovo groblje vojnika.
ISPOVEST JEDNE DOMAĆICE! „Slavim slavu, ali goste više NIKAD NEĆU ZVATI i nek se ljute prijatelji…“
Nakon samo 6 nedelja koje su proveli u braku i čak 60 godina razdvojeni, ovo vreme koje može da provede na njegovom grobu Pegi kaže da je – dragoceno.
Međutim, pravo iznenađenje nije usledilo kada je saznala da je umro, to je i očekivala, ali ne i ono što je saznala kasnije…
U jednom malom normandijskom selu La Vant postoji ulica Bilija Harisa, kojom tri puta godišnje je organizovana šetnja u njegovu čast i to poslednjih 60 godina!
Njegov avion srušio se pored ovog mesta, a on je uspeo da održava kontrolu dovoljnu da ne pogodi selo i tako izbegne civilne žrtve!
Njegovo telo prebačno je na američko groblje, a stanovnici i dalje odnose cveće, zahvali na herojskom činu koji je za njih uradio.
