ČEMU OVAKVE REČI Hrvati se obrukali: Tako se Siniši Mihajloviću ne odaje počast!

Foto ilustracija: RTSinsta

Ovo definitivno nije momenat kada se treba pokretati ovakvo pitanje.

Tužne vesti za fudbalski svet – preminuo je proslavljeni srpski fudbaler i trener Siniša Mihajlović u 54. godini života posle duge i teške borbe za leukemijom.

Dugo je trajala kritična situacija, a Sportal je 15. decembra kontaktirao više Mihinih bliskih prijatelja, baš bliskih i baš više njih.

Svima je zabrinutost nadjačala nevericu, uz konstantno prisustvo tuge u rečima. Nažalost, kobna vest stigla je dan kasnije.

Tokom dana su stizale, čak i dalje stižu, reakcije širom sveta, a jedna ne tako pohvalna stigla je iz komšiluka.

Naime, hrvatski „Indeks“ je objavio tekst pod naslovom „Ovako je Mihajlović govorio o ratu, Vukovaru, Arkanu…„,

u njemu stavljajući samo delove koji imaju veze sa ratom i političkim odnosima između Srbije i Hrvatske.

Krajnje neukusno, pogotovo kada se radi o čoveku koji je iza sebe ostavio dubok trag, pre svega na fudbalskom terenu.

Ipak, evidentno je da pojedini u svakoj situaciji žele da potraže slamku nečega što nije poželjno…

Takođe, objavljen je i tekst pod nazivom „Rasista, pljuvač i prgavi ljubitelj ratnih zločinaca, ali i genije s božanskom levicom“.

Siniša Mihajlović rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru.

Od malena je znao da je fudbal njegov životni poziv, a u ovoj profesiji je bio jedan od najboljih.

Fudbalsku karijeru je započeo u Borovu 1986. godine, a u ovom klubu se zadržao čitave dve sezone. 1988. godine je napravio prvi veliki transfer u karijeri kada je potpisao za novosadsku Vojvodinu.

Za „staru damu“ je igrao fenomenalno pod palicom Ljupka Petrovića i postigao 19 golova na 73 utakmice.

Već tada je do izražaja dolazio njegov topovski šut i sjajna tehnika izvođenja slobodnih udaraca, za šta će se zauvek smatrati za jednog od najboljih svih vremena.

U Vojvodini je Miha prvi put nastupio na evropskoj sceni.

Igrao je u kupu evropskih šampiona protiv Honveda, a zauvek će ostati upamćen njegov kontroverzan gol rukom na ovoj utakmici na asistenciju Miloša Šestića. 10. decembra 1990. godine napravio je potez karijere.

Ljupko Petrović sa kojim je Mihajlović sarađivao i u Vojvodini doveo ga je u Crvenu zvezdu sa kojom je samo šest meseci kasnije postao šampion Evrope.Započela je Crvena zvezda bez Siniše evropsku avanturu, ali se ispostavilo da je dovođenjem njega zavrnula i poslednji šraf na mašini i krenula u osvajanje trofeja Kupa Evropskih Šampiona.

Mihajlović je igrao ključnu ulogu u dvomeču u kome je Crvena zvezda eliminisala Bajern i plasirala se u finale.Postigao je spektakularan gol iz slobodnog udarca u Beogradu za 1:0, a onda se u 90. minutu desilo čuveno „Mihajlović u sredinu“ i autogol Augentalera koji će zauvek biti upisan zlatnim slovima u istoriji srpskog fudbala.

marakana

1998. godine prelazi u Lacio za 8.5 miliona funti, sa kojim već u avgustu iste godine osvaja Superkup Italije.

Za Lacio je odigrao 126 utakmica i postigao 20 golova, a onda je naredne godine osvojio i Kup Pobednika Kupova, kao i Superkup Evrope u finalu sa Sampdorijaom (5:2). U Laciju se zadržao punih šest godina, a za to vreme saigrač mu je bio i Dejan Stanković, koji mu je postao kum. Poslednji klub u karijeri mu je bio Inter za koji je igrao od 2004. do 2006. na zalasku karijere. Upisao je za „neroazure“ skromnih 25 nastupa i postigao pet golova.

Za našu reprezentaciju odigrao je 63 utakmice, a uspeo je 10 puta da se upiše u strelce. Gotovo celu trenersku karijeru proveo je u Italiji.

Trenirao je ekipe kao što su Inter, Bolonja, Katanija, Fjorentina, Sampdorija, Milan, Torino i na kraju Bolonja sa kojom se prilično burno razišao.

Takođe, u periodu od 2012. do 2013. godine bio je selektor reprezentacije Srbije, a 2018. godine je imao kratak izlet u Portugal kada je bio trener Sportinga iz Lisabona.

 

skynews, Marko Đinđić, Sportal

PODELITE TEKST:
fb-share-icon