Plaćanja rubljama za gas isporučen posle 1. aprila stižu na naplatu u drugoj polovini meseca ili u maju
Kako je objasnio portparol Kremlja Dmitrij Peskov,
zvanični Brisel i članice EU oslonjene na sibirski gas imaju dve sedmice da odluče da li bi Evropljane uskoro mogla da snađe neviđena nestašica tog ključnog energenta.
Naime, odlukom Moskve donetom u četvrtak kupci ruskog prirodnog gasa iz „neprijateljskih zemalja” trebalo je –
od juče da počnu s otvaranjem po dva računa u Gasprombanci – jednog u devizama i drugog u ruskim rubljama.
Na prvi treba da polože evre ili dolare, a zatim da ih pri naplati isporučenog energenta razmene za rublje po kursu koji odredi Centralna banka u Moskvi.
Ko odbije ovakav platni metod, mogao bi da se suoči s „rampom” u isporuci sibirskog gasa.
Drugim rečima, Rusija nije juče prekinula s isporukama gasa, kao što su izvesni krugovi u EU, ali i na berzama energenata strepeli.
Kako je juče objasnio portparol Kremlja Dmitrij Peskov,
„plaćanja za gas isporučen posle 1. aprila stižu na naplatu u drugoj polovini meseca ili u maju”.
Da bi kupcima sibirskog gasa stvari bile jasnije,
Peskov je precizirao da je ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina o daljem plaćanju ruskog energenta rubljama „nepovratna uredba” (kad je reč o „neprijateljskim zemljama”).
Istovremeno, „Gasprom” je juče počeo da partnerima u EU šalje zvanične dopise o novoj metodologiji plaćanja gasa od ovog proleća.
U međuvremenu, zvanična Moskva najavila je direktne pregovore s predstavnicima Nemačke (vodećeg kupca ruskog gasa u EU) o daljoj energetskoj trgovini dve zemlje.
KINA PORUČUJE: „Širili ste se na istok, pa saterali Rusiju u ćošak“ (INFO)
Šta sada povodom novog energetskog trgovinskog zahteva Moskve da rade Brisel i članice EU koje su ključno zavisne od redovnog snabdevanja ruskim gasom?
Odgovor, čini se, umnogome zavisi od ekonomskih i političkih prioriteta iza kojih će stati u sledeće dve sedmice.
S jedne strane, Brisel se suočava s činjenicom da je inflacija u uniji dostigla u martu rekordnih 7,5 odsto u odnosu na isti mesec lane (cene energenata porasle su za 44,7 odsto u istom periodu, dok primetan, ali ipak manji skok beleže i maloprodajne cene hrane, industrijske robe i usluga).
OVAKO JE NEMAČKA EKONOMIJA PREKO NOĆI PALA NA KOLENA: Nestašice sve veće! (FOTO)
Evropska komisija istovremeno je počela da uočava da međunarodne berze energenata reaguju na svaku objavu Brisela u vezi s energetikom.
Tako je, na primer, cena prirodnog gasa na ključnoj evropskoj berzi energenata u Holandiji premašila 1.500 američkih dolara za hiljadu kubnih metara (oko 133 evra po megavat-satu), nakon vesti da Brisel, kao i Berlin, odbija „Putinov ultimatum” o novom načinu plaćanja sibirskog gasa.
Za berzanske aktere takav signal Brisela, ali i Berlina, mogao bi Evropu da gurne u nestašice gasa,
u trenutku kad rezerve u skladištima iznose oko 26 odsto kapaciteta.
Cena nečega čega nema mnogo i možda ga tek neće biti onda može samo da raste.
U međuvremenu, zvanični Berlin (a za njim možda i Brisel),
teško može da se ogluši o upozorenje Martina Brudermilera, izvršnog direktora nemačkog BASF-a, najveće svetske hemijske kompanije.
„Odricanje od uvoza ruskog gasa moglo bi da odvede Nemačku u najveću ekonomsku krizu od Drugog svetskog rata.
Opstanak brojnih malih i srednjih preduzeća bio bi doveden u pitanje.
Nemačka bi mogla da postane energetski nezavisna od ruskog gasa za četiri ili pet godina.
Pritom uvoz tečnog gasa (LNG) u kratkoročnom periodu ne može dovoljno brzo da zameni količine koje Nemačka sada nabavlja u Rusiji.
Na ivici smo da ugrozimo naš ekonomski prosperitet.
Ukoliko se ovo nadgornjavanje produži, suočićemo se s magnitudom posledica, i to bi verovatno moglo da otvori oči obe strane.
U protivnom, posledice katastrofe biće vidljivije tek 2023. godine,
kad, na primer, poljoprivrednici ostanu bez đubriva”,
izjavio je Brudermiler u intervjuu za nemački „Frankfurter algemajne cajtung” sredinom sedmice,
pre nego što je Berlin uveo „rano upozorenje” na moguće nestašice gasa u Nemačkoj.
U ovom trenutku deluje kao da je politički durbin Brisela i Berlina okrenut u drugom smeru.
Iz sedišta EU, naime, najavljuju osnivanje zajedničkog komiteta članica za koordinisani odgovor na „nepovratnu odluku” Vladimira Putina.
Uz to, EK je juče ocenila da „nijedna članica EU nije signalizirala krizu u gasnom snabdevanju”,
kao i da su objave „ranog upozorenja Nemačke i Austrije samo mere predostrožnosti”, preneo je Rojters.
Zvanični Berlin i Rim istovremeno ističu da Rusija nema kome drugom da proda tolike količine prirodnog gasa kojima sada snabdeva EU,
te da zavrtanja energetske slavine ipak neće biti.
Istovremeno, organi EU obavili su juče pretres kancelarija „Gasproma” i „Rosnjefta” u Berlinu,
kako bi zaplenili eventualnu dokumentaciju koja svedoči da su ruski snabdevači energentima svesno manipulisali snabdevanjem u Nemačkoj i EU. Istovremeno,
zvanični Berlin razmatra mogućnost da nacionalizuje gasna skladišta obe ruske energetske firme u Nemačkoj, preneli su tamošnji mediji.
