U toku Uskršnjeg posta vršio sam dužnost osvećenja uskršnjih vodica. Tom prilikom, ispovedao sam i pričešćivao starije osobe.
Stevan Opančar – Molio sam se Bogu za zdravlje , za sreću i slogu, za uspeh u školi i studijama,
za uspeh u lečenju bolesnih. Ovo je sve pojedinačno kod mojih parohijana koji su to želeli
i zajedno sa mnom učestvovali
Imao sam tom prilikom susrete sa decom – najmlađim članovima parohije “male Crkve, ali žive.
Neke sam poučavao kako da se prekrste, kako da nauče najkraću molitvu “Bože pomozi“ i tako dalje…
Neki su se hvalili da znaju Oče naš. I tako jednog dana došao u dom čestite i veoma pobožne žene Evice Mihaljev.
Prijatno sam se obradovao kada me je njena unuka Ljilja Mihaljev iznenadila molitvom male Milice:
“Krst na gori, krst na vodi“. Da, obradovao sam se jer Ljilja ima svega četiri i po godine.
Ona je lepo napredno dete. Voli da ide sa bakom Evicom u crkvu, voli da učestvuje na Vrbici.
Mala Ljulja je videla i “Hristov grob“ na Veliki petak, a na uskrs punu crkvu sveta.
Bilo je tu omladine, dece i starijih. Baka Evica kupuje Svetosavsko zvonce.
Ona sve te brojeve čuva kada Ljilja poraste i nauči čitati – imaće odakle da nauči šta je najvrednije u životu!
Mala Ljulja već sada zna da treba činiti dobro, jer je za postradale od zemljotresa u Banja Luci pre jedne i po godine dala svoj prilog:
“Za male bate i seke od Ljilje“.
Eto deco, takva je mala Ljilja i verujem da u svakom mestu ima dece kao ona, i sva deca zato treba da nauče:
“Krst na gori, krst na vodi“….jer to ima svaki broj Svetosavskog zvonca i to je lako naučiti
skynews.rs, Stevan Opančar
