PITANJE DANA! Koliko dugo će još poskupljivati roba i usluge? (INFO)

Skynews
Evropska centralna banka očekuje smirivanje u narednoj godini, dok drugi ukazuju da će poremećaji potrajati

Koliko će trajati inflacija, odnosno koliko dugo će još poskupljivati roba i usluge, pitanje je na koje odgovor traži čitav svet.

Neki su optimisti, neki nisu.

Ako je za utehu, prema izjavama čelnika Evropske centralne banke (ECB) inflacija neće potrajati još dugo.

Već narednog leta ponovo će biti niska, a prema istom izvoru ne očekuje se ni rast kamata.

NOVA PRAVILA! Od januara porez za vozila shodno tržišnoj vrednosti (INFO)

Kristin Lagard, predsednica (ECB) izjavila je da oni očekuju nagli pad inflacije u narednoj godini. U EU u oktobru potrošačke cene su porasle 4,1 odsto,

a ECB je u septembru prognozirala da će inflacija u evrozoni u proseku naredne godine skliznuti na 1,7 procenata, pa na 1,5 odsto u 2023.

„Zastoji u snabdevanju i rast troškova energije trebalo bi da popuste naredne godine, što bi značilo i znatno nižu inflaciju,

ali period normalizacije cena trajaće duže nego što se očekivalo.

I terminski ugovori za energente pokazuju primetan pad cena”, rekla je Lagardova. Dodala je da uslovi za podizanje kamatnih stopa verovatno neće biti ispunjeni u narednoj godini.

Jer, nakon očekivanog završetka pandemijske krize biće važno da monetarna politika podrži oporavak i održivi povratak inflacije na ciljani nivo od dva odsto, kazala je čelnica glavne evropske banke.

Objasnila je da, kada se očekuje da će inflatorni pritisak oslabiti kao što je to sada slučaj,

nije logično da se zaoštri monetarna politika, odnosno povećaju kamate, jer bi to imalo efekat kočnice oporavka privrede.

Inflacija nije opasna dok je jednocifrena, ona je u Srbiji u oktobru iznosila 6,6 odsto, i mi smo daleko od toga da ona bude dvocifrena, kaže prof. Ljubodrag Savić

I na „domaćem terenu” slična su očekivanja da će inflacija sredinom naredne godine znatno oslabiti.

To je saopštila centralna banka, a takva su predviđanja i privrede i bankarskog sektora.

Prema rezultatima oktobarske ankete o inflacionim očekivanjima finansijski sektor pretpostavlja da će inflacija u oktobru naredne godine iznositi četiri odsto, dok privrednici predviđaju inflaciju na centralnoj vrednosti cilja Narodne banke od tri odsto.

TEŠKA TRAGEDIJA! Poginuo svetski prvak Marko (38) – udario glavom u stenu na skijanju! (FOTO)

Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred,

ona se kod finansijskog sektora kreću oko centralne vrednosti cilja Narodne banke od tri odsto, dok su očekivanja privrednika nešto niža i iznose 2,5 procenata.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu nije optimista da će inflacija tako brzo da bude savladana, a razlog za takav stav vidi u brojnim poremećajima u svetskoj privredi. Tek kada se normalizuje svetska trgovina, odnosno uspostave pokidani lanci snabdevanja, moguće je smirivanje inflacije.

Ona se, kaže, ne smanjuje dekretom, već se mora delovati na uzrok, a to su globalni poremećaji koji se ne mogu lako ispraviti.

„Mnogi svetski stručnjaci govore da će se svet vratiti u stanje pre pandemije tek za četiri, pet godina.

Neke države brže, neke sporije. Generalno, problemi nisu nastajali juče, već duže vreme otkako su razvijene zemlje zbog niske cene radne snage,

ekološke zaštite svojih zemalja, izostanka sindikalnog organizovanja odlučile da najveći deo prljavih industrija presele na Daleki istok.

Zatim je tehnologija omogućila razvoj saobraćaja i samim tim smanjivanje troškova transporta što je argument da se azijska tržište razvijaju.

SCENA IZ JAVNOG PREVOZA! Nevena je pomogla dekici sa torbama, ubrzo je saznala istinu…

Ali, pandemija je zatvorila granice i prekinula saobraćaj. Lanci za snabdevanje postali su usko grlo.

Nije moguće da se u kratkom roku taj proces preokrene i mislim da će globalni poremećaji,

većim ili manjim intenzitetom, još trajati”, napominje Savić.

Dodaje da je inflacija direktna posledica toga. Kada neke robe nema njena cena raste.

Nije reč samo o finalnoj robi, već i o poluproizvodima za, na primer, automobilsku industriju.

Kada stane jedna takva delatnost vuče i druge poput trgovine, osiguranja.

Cena čelika povećana je 140 odsto, bakra 80 procenata, gas je poskupeo nekoliko puta, nafta ne toliko, a sve to su poluge razvoja svake zemlje.

Ako te cene rastu nije moguće da ne raste globalna inflacija.

Prema njegovim rečima, inflacija nije opasna dok je jednocifrena, ona je u Srbiji u oktobru iznosila 6,6 odsto, i mi smo daleko od toga da ona bude dvocifrena.

 

Skynews Politika

Podelite ovaj članak