U OZBILJNIM PROBLEMIMA: Evropu muče prkosna Varšava i gasna kriza!

EU parlament, Foto: pixabat
Nezapamćena energetska kriza, odloženo. Prkosna Poljska, neizbežno. Tako su juče raspoređene ključne teme dvodnevnog samita

Iznenadni uzlet cena prirodnog gasa na evropskom tržištu energenata i procena poljskog pravosuđa da pojedini zakoni EU nisu u saglasju sa zakonodavstvom te zemlje,

pa shodno tome tamo i ne važe, nametnula je Briselu nove prioritete za oktobarsko okupljanje.

Članstvo EU duboko je podeljeno u vezi s obe novonametnute teme: gasne krize i neukrotive Varšave.

U toj areni Evropska komisija na čelu s Ursulom fon der Lajen ove sedmice počinje da uočava konkretne posledice energetske zavisnosti EU od spoljnog sveta.

„Rastuće cene gasa u EU izlažu preduzeća širom bloka riziku da stave katanac.

Vladimir Putin objavio energetski rat Evropi, a to mu je omogućio BAJDEN!? (INFO)

Istovremeno, tekuće cene ’plavog goriva’ utiču na to da ugrožena domaćinstva jedva sastavljaju kraj s krajem zbog naraslih računa za struju”,

istakla je Fon der Lajenova u izjavi koju prenosi „Raša tudej”.

Šta sada biva sa „zelenom agendom” EU za 2030, odnosno 2050. godinu?

Brisel ne odustaje, ali Evropljani pred grejnu sezonu traže druge odgovore.

Naime, ima li EU svoj „evropski odgovor” za gasnu krizu, na čemu prvenstveno insistiraju Francuska i Španija?

Nemačka je uvezi s tim ravnodušna, a Mađarska u međuvremenu smatra da Brisel vodi „glupu” klimatsko-energetsku politiku?

S druge strane, šta da radi Brisel s „neukrotivom” Varšavom, koja od 7. oktobra ne priznaje vrhovnu supremaciju (pojedinih) evropskih zakona na svojoj teritoriji?

Tim povodom Ursula fon der Lajen najavila je „akciju” protiv Varšave,

dok je premijer Poljske uzvratio da njegova zemlja neće prihvatiti „ucene” centrale u Briselu.

Na terenu se tim povodom juče oglasio i Evropski parlament pretnjom da će tužiti Evropsku komisiju Evropskom sudu pravde

ukoliko hitro ne pokrene akciju protiv članica koje ne poštuju uzuse evropskog prava.

Kako Brisel da izbegne dva istovremena „politička meča” sa članstvom,

gde u slučaju „gasne krize” veći deo članica (bez najbogatijih) očekuje malo veću akciju centrale EU od „priručnika” koji je 13. oktobra razaslat članstvu?

U tom dokumentu Brisel je izneo sugestije za niz kratkoročnih i daljih mera koje bi države članice mogle da primene zbog energetske krize,

ali da pritom ne izađu iz okvira zakonske regulative i prioriteta EU.

Upravo u vezi s tim ko kome postavlja zakonske okvire –

neizabrana centrala EU državama članicama unije i njihovom (na demokratskim izborima) izabranom rukovodstvu ili možda i obrnuto –

Brisel i Varšava sada stoje na brvnu, s koga je neizvesno kako će se sići.

Sa svoje strane, Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta i domaćin ovog evropskog samita,

u pismu pozivnici članovima najavio je spremnost da se „dotakne” tema vladavine prava, preneo je portal „Juraktiv”.

U žargonu vrha briselske političke piramide, izraz „dotaći” znači da bi Mišel priželjkivao vrlo kratko zadržavanje na toj temi.

Koliko će poljski premijer Mateuš Moravjecki biti spreman da ovom prilikom izbegne temu, ili njegovi oponenti u ovoj debati, neizvesno je.

Da li će odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel (tekući samit je inače 106. na kojem učestvuje) uspeti da zaustavi dalje zaoštravanje odnosa Brisela i Varšave, zagonetka je.

Što se gasne krize tiče, za centralu EU stvar je naizgled lakše rešena.

Naime, tema preskupih energenata „degažirana” je ministrima energetike članica EU,

koji idućeg utorka u Luksemburgu održavaju vanredni samit povodom „situacije”, nezvanično je juče saopšteno u Briselu.

U međuvremenu, migrantska kriza na istočnim granicama EU, dalji profil odbrane od priliva nepozvanih dođoša s te strane,

kao i borba s porastom broja tražilaca azila u EU, najavljene su današnje teme samita lidera EU.

Skynews politika